U skromnim, sveže okrečenim, prostorijama JKP Dimnjačar”, konkretno u kancelariji direktora i njegovog zamenika deo prostora zauzima u uglu livena peć. I to ne ukrasna, već peć u koju se loži. Još nepriključena na dimnjak ali uskoro “će”, jer ovde se tokom grejne sezone loži. Napolju upravo ljudi unose poslednje cepanice od trideset kubika drva koje se ovde položi tokom zime.
- U toj firmi “nema para” - seća se jednog takvog detalja Prokić Slobodan, kada mu je jednom prijatelj po povratku iz Makedonije, iz jedne firme koju je obilazio, rekao rekao - Znaš oni lože u peć. Tamo sigurno nema novca…
Seli smo za sto i tako je započeo razgovor sa novim direktorom JKP “Dimnjičar” u prisustvu Stevice Drčića, njegovog zamenika, koji je u firmi od vremena prethodnog direktora preduzeća.
- Moj dolazak s poklopio sa polovinom jula meseca kada je prethodi direktor Nikola Pajić dobio ponovo funkciju u JKP “Čistoća” Sombor. (detalje oko toga mogu se videti u prilogu ovde)
Situacija u pogledu stanja firme kada sam ja došao da kažem bila je pristojna. Izvršeni su tu neki radovi, popravke, krečenja i sredio sanitarni čvor i mesto boravka naših neposrednih izvršilaca radova - dimnjičara. Što prethodno nije bilo u dobrom stanju, što bi rekli, nije bilo primereno ljudskoj upotrebi. Odnosno ja sam zatekao stanje, kako je on to rekao, daleko bolje nego u momentu kada je on došao u februaru mesecu i što se toga tiče ja nisam imao nekih problema u tom delu.
Stanje naplate potraživanja je takođe u značajnoj meri popravljeno. Praktično od aprila stari dugovi su počeli značajno da se naplaćaju u većem procentu. Tako da za nekih šest meseci 2014. godine je naplaćeno već više nego za celu prošlu godinu.
- Šta je bio uzrok tome da je došlo do bolje naplate?
- Razlog je bio što su se ljudi angažovali na tome.
- ?
- Pa direktor je pokrenuo inicijativu. Jer zaposleni su mogli i ranije to da urade, niko ih nije sprečavao :) Trebalo je pregledati spiskove, doterati podatke, ažurirati i onda iskoristiti ljude. Jer u firmi mi od 31 zaposlenog imamo tri čoveka koji su delom invalidi. Oni nemaju neko rešenje invalida ali su nastradali u saobraćajnoj nesreći radeći u firmi i sada nisu u stanju da obavljaju dimnjičarske poslove. Tako da su oni na neki način bili slobodan kapacitet preduzeća koji su raznosili opomene svim dužnicima, mislim pri tome na fizička lica. I normalno to nošenje opomena i kontaktiranje sa ljudima, angažovano je još jedno lice, ugovorom o delu, za raznošenje ugovora o mogućnosti plaćanja “većih” dugova, nivoa tri do četiri hiljade dinara, da bi relaksirali građanima situaciju sa obzirom na situaciju, primanja i sve ostalo. I sve to je rezultiralo značajnim povećanjem primanja iz te oblasti, starih dugova.
Što se tiče tekućih poslova i naplate, to se vrši sistemom objedinjene naplate: vodovoda, čistoće, ekologije i naših usluga. To se radi u dva dela. Jedan radi JKP “Čistoća i zelenilo” kod fizičkih lica u kućama, a JKP “Vodovod i kanalizacija” vrši naplatu u stambenim zgrada za sve nas i to se zove sistem objedinjene naplate. Oni to rade preko svojih inkasanata, i mesečno što se naplati, mesečno se vrši obračun i preraspodela tih sredstava šta je kome uplaćeno. Znači to ide svojim tokom, može se reći da je i to malo popravljeno. Kod “vodovoda” je to vrlo efikasno, jer oni imaju mogućnost isključenja potrošača dok je to kod “čistoće” manje isto kao kod “dimnjičara”.
Dosta se radilo i na medijskoj promociji u periodu rada mog prethodnika, pojavljivao se nešto više na radiju i TV-u. Pošto, uključujući i mene, a tako smatram i jedan veliki deo ljudi u okruženju nije znao da su praktično dimnjičaske usluge obavezne na teritoriji Grada Subotice.
Znači, da li vi ložite ili ne, to nije vezano za naplatu. Znači, vi ako posedujete objekat a u objektu dimnjak vi ste dužni da plaćate 135 din mesečno i za to imate pravo da vam naš dimnjičar pregleda, očisti i prekontroliše dimnjak. Da li vi dozvoljavate da se to uradi ili ne, to nema veze sa naplatom. Vi ste podložni naplati ako posedujete dimnjak i to većina ljudi, uključujući i mene dok nisam došao ovde, nije znalo.
Postoji varijanta da vi to ne platite ali onda treba da prijavite odjavu dimnjaka koja se plaća jednokratno 1500 din. Vi ste dužni da svoj otvor za dimnjak zazidate ili ako imate priključnu kaljevu peć vi je morate fizički odvojiti od dimovodnog kanala koji se mora zatvoriti. U prisustvu naših ljudi konstatuje se da je to tako i onda platite 1500 din odjavu i tada nemate više obavezu prema JKP “Dimnjačar” do momenta kada opet želite da aktivirate taj svoj deo.
Moj prethodnik je uradio dosta na poboljšanju tehničkog stanja vozila. Da kažem da je 25 godina prosečna starost vozila JKP “Dimnjačar”. Imamo dva poli vozila, dva kombi vozila i jedno putničko vozilo koje je dobijeno na korštenje od strane grada i imali smo jedno putničko “prastaro” vozilo Ladu koja je prodata i kupljena je “nova” Mazda kao službeno vozilo (kasnija opaska Stevica Drčića je pojasnila novo vozilo - vozilo je polovno - 2004 godište)
Polike i kombike su rešene sa aspekta limarskih radova, motora i to je malo revitalizovalo vozni park da može jedno da služe ali svakako u narednom periodu od nekoliko godina bar jedno tri vozila bi se morala nabaviti. Ne potpuno nova ali jedno četiri pet godina starosti jer ona su životno pitanje za rad, razvoženje ljudi alata za rad prilikom intervencija na terenu. dimnjičari na biciklama je najjednostavnija varijanta, kontrola i naplata to se radi biciklom, dok spaljivanje dimnjaka održavanje nekih gorionika to se radi sa vozilima i normalno intrervencije kod pravnih lica. I to je otprilike to i ja sam nastavio u tome trendu.
Sada smo nabavili HTZ opremu, praktično za zimski period, zaštitna odele, cipele. tu nam je svakako lokalna samouprava izišla u susret što nam je pomogla sa jednim delom sredstava. Inače JKP “Dimnjičar” se finansira isključivo svojim radom. Znači nam stalnih, redovnih dotacija iz grada, kao što je recimo slučaj sa Subotica-transom. Živimo od svojih prihoda, od svoga rada.
- Koliko ima korisnika?
- Negde oko trideset hiljada fizičkih lica. Imamo tu odjava, prijava. To su zajedničk ispiskovi sa vodovodom i čistoćom. Do trideset pet hiljada, pošto dimnjičar ima još jednu rezervnu varijantu ostvarivanja prihoda a to je rad u prigradskim naseljima jer trenutno mi ne obavljamo naše aktivnosti u smislu grada u smislu da imamo redovnu uslugu. U prigradskim naseljima radimo na sistemu poziva. Recio neko iz Tavankuta nazove, dogovorimo se za termin odemo i odradimo posao. Nemamo dovoljno opreme i ljudi da bi mogli servisirati naselja kao što radimo u gradu.
Tu su bitne dve stvari: da se poboljša tehnička opremljenost i trebalo bi da primimo dva tri čoveka u ekipu dimnjičara da bi mi imali ekipu za prigradska naselja. Jer u aspektu broja ljudi u tome delu neposredne proizvodnje mi smo maksimalno opterećeni sa ovim što imamo po gradskoj odluci - obavezu da mi svake godine tri puta kontrolišemo i pregledamo dimovodne kanale u gradu.
- Koliko jedan čovek može da uradi dnevno?
- Može dvadeset pet na dan. To je norma. dobiju ponekada nešto više jer se desi da ponekada nema nekoga kući,a li iz iskustva i prakse to je dvadeset pet.
I sada evo od 15.septembra nama počinje sezonski deo posla održavanje kanala za gasna grejanja. To su dimovodni kanalai tipa C. Praktično dve limene cevi jedna u drugoj - koaksijani vod i tu se vrši merenje izduvnih gasova pomoću specijalnog elektronskog uređaja na osnovu čijih merenja se utvrđuju parametri iskorištenosti tog ložišnog dela na zemni gas. Jer to je praktično takav sistem da se može “štelovati” palenje kod tih peći i sa našim rezultatima ispitivanja njima omogućavamo da vrše uštede prilikom loženja jer možemo tačno da im prikažemo koji je stepen iskorštenja njihovog ložišnog uređaja. Da li je to 65 %, 85%, itd... Na osnovu toga saznanja svaki građanin može da pozove toga ko održava njegovo grejanje na gas da to dovede u red - da mu našteluje gorionik. Posle toga mi opet izlazimo da merimo - to se ne naplaćuje jer je to u okviru one prve kontrole, da vidimo da li se popravilo stanje, odnosno povećala efikasnost iskorištenja gasa
( Korisnika gasa imamo trenutno u gradu oko osam hiljada tako da je dobro znati za ovu prethodnu informaciju )
- U kakvom su stanju dimnjaci kod ljudi, na kućama?
- Veoma šaroliko. Mislim da je Subotica u odnosu na neke druge gradove u boljem stanju. ali ima kod nas loših dimnjaka ito se kod nas sa izveštajima konstatuje i daju se određeni rokovi da bi se te neispravnosti otklonile. Mi možemo da damo potvrdu da je dimnjak neuslovan, neispravan i da postoji opasnot od požara, ali mi ne možemo nikom zabraniti niti zazidati dimnjak. On dalje na svoju odogovrnost loži.
- U komunikaciji sa vatrogascima imate informaciju koliko su dimnjaci uzroci požara?
- Vrlo je malo požara toga tipa. Verovatni uzrok manjeg broja tog tipa požara je naša stalna prisutnost na terenu. ali i odgovornost fizičkih lica prema tome. Jer kada mu se ukaže na problem mnogi reaguju. Imao mi tu naš magacin, azbestne ploče, koje ljudi kupuju da bi izolovali ono što je lako zapaljivo u blizini ložišta.
- Kako čovek postaje dimnjačar?
- E to je kod nas veliki problem, pošto u Srbiji ne postoji škola za dimnjičara. I to je jedno moje razmišljanje u perspektivi, ako ostanem ovde, trenutno sam u “v.d. stanju”, svakako treba učinit ineku komunikaciju sa mašinskom ili politehničkom školim da mi zatražimo od njih par učenika da nam pošalju na stručnu praksu na par meseci, bez obzira što uče za neka druga zanimanja. jer praktično svi kod nas koji se bave dimnjačarskim zanatom nisu dimnjačari po struci. Obično su to ljudi sa obrazovanjem mašinskog ili elektro smera srednje škole trećeg ili četvrtog stepena i oni su sa nekim kursevima prilagodili to znanje iz dimnjičarske oblasti i tako rade.
Na taj način bi mi pripremili moguće kadrove, s obzirom da je naša prosečna starost u firmi pedeset godina. Mnogo bi nam značilo i podmađivanje kadra. Imao ovde nekih dvadesetak ljudi a njih osam sa osnovnom školom, možda i manje.
- Dolazi zima. Šta poručiti ljudima?
- Dimnjičar kada odlazi na teren i ne nalazi korisnika on ostavlja obaveštenje u sanduče o dolasku. Ali građani se žale na nas da ne dolazimo. Pa apelujem na građane da nas pozovu jer mi radimo i pre i posle podne i subotom da se dogovorimo. Mi se možemo prilagoditi nekome ko ne može da bude kući u normalno vreme od 07 do 15.00.
Jer oni svakako plaćaju tih 135 din. pa onda je bolje da se to uradi kako treba. Većina ljudi misli da on ako odbije dimnjičara da nije dužan da plati. To je zabluda! To je takvo pravilo i to je to.
***
Prokić Slobodan - rođen 1958 u Subotici. Završio osnovnu, srednju školu i Ekonomski fakultet u Subotici (smer informatika i primena kompjutera) Oženjen, ima dve ćerke, sa suprugom u braku 30 godina. Radio u Pioniru 14 godina, na kraju kao menadžer spoljih unutrašnji poslova prodaje. Dve godine komercijalni direktor u “Dinamotransu”, jedno vreme isto komercijalni direktor u “Napretku” sedam ipo godina menadžer za veleprodaju “Swislajna” na ovom terenu. Godinu dana imao svoju firmu koju je zatvorio.
