Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Regionalna sanitarna deponija, od početka do kraja

Sre, 08.03.2017 - 16:14 -- darko.kovacevic
Andrea Kikić
Kolekcija članaka: 

Andrea Kikić, master ekonomije, v.d. direktora Regionalne deponije d.o.o. Subotica, koja bi ove godine trebalo da počne sa radom, odn. da preuzima otpad iz grada Subotice i opština Bačka Topola, Kanjiža, Senta, Mali Iđoš, Čoka, Novi Kneževac.

Kako će izgledati regionalna deponija kada bude puštena u rad?

Regionalni sistem za upravljanje otpadom ima tri transfer stanice iz kojih se otpad prevozi u regionalni centar za upravljanje otpadom (kompleks regionalne sanitarne deponije), i u svakoj opštini po jedan centar za prikupljanje otpada (reciklažno dvorište). U ovim centrima za prikupljane otpad će se preuzimati od građana: zeleni otpad, kabasti otpad, građevinski šut i veća količina reciklabilnog otpada, koja će se odvoziti na regionalno postrojenje za preradu otpada (između Bikova i Oroma) gde će se razvrstavati reciklabilni otpad (PET plastika, papir, metal, folija i staklo), skladištiti (privremeno) opasni otpad iz domaćinstva, mehanički tretirati mešani otpad u zatvorenom sistemu sa ventilacijom, organski otpad odvajati za kompostiranje, otpadne vode ići u postrojenje za tretman otpadnih voda, a ostatak odlagati na sanitarnu deponiju kapaciteta 817,000 kubika.

Da li će to poskupeti cenu odnošenja smeća?

Mi kao „Regionalna deponija“ smo nadležni da preuzimamo otpad od lokalnih preduzeća za prikupljanje otpada i da taj otpad tretiramo, a ostatak da bezbedno odlažemo. Na transfer stanicama i u centru za tretman i odlaganje otpada ćemo preuzimati otpad, meriti otpad koji preuzimamo i na osnovu preuzete količine ćemo javnim preduzećima za prikupljanje otpada fakturisati troškove tretmana i odlaganja otpada. Trenutno kao građani direktno plaćamo samo troškove prikupljanja otpada, jer nema tretmana - smeće se odlaže na neuređene deponije. Mi ćemo imati prihod od prodaje sekundarnih sirovina, a drugi prihod bi trebalo da bude iz naknade za tretman i odlaganje otpada. Naknadu treba da odrede osnivači (Grad i opštine) prema zakonu o komunalnim delatnostima, i to će se desiti ove godine, pre probnog rada. Naravno, cena treba da se utvrdi na osnovu analize troškova funkcionisanja, podataka vezanih za troškove amortizacije itd.

Koliko tačno će poskupeti odnošenje smeća u Subotici?

Nama je urađen biznis plan za period 10 godina, na osnovu koga smo došli do podataka vezanih za optimalnu cenu tretmana i odlaganja otpada. Cilj je da preduzeće funkcioniše na pozitivnoj nuli, jer ovo preduzeće ne treba da ima neku dobit. U prvoj fazi imaćemo velike amortizacione troškove, velika je vrednost investicije, i to ćemo zajedno sa osnivačima videti - kako ćemo obračunavati troškove amortizacije, a od toga zavisi cena tretmana i odlaganja otpada.

Najjednostavnije je planirane troškove tretmana i odlaganja otpada računati po stanovniku na mesečnom nivou, a na osnovu biznis plana smo došli do podatka da po stanovniku na mesenčom nivou tretman i odlaganja otpada košta 65 din (sa troškovima amortizacije). Ovo su proračuni, konačnu odluku donose osnivači, s tim da ovo ne znači da je cenu prikupljanja otpada potrebno povećati za 65 dinara. Indirektno, osnivači tj. Grad i opštine i sada imaju rashode vezane za ilegalno odlaganje otpada, a kada se otvori regionalna deponija, moraće da se saniraju divlje deponije i gradska smetlišta poput Aleksandrovačke bare. Te sanacije divljih deponija će mnogo više koštati nego čitava investicija u regionalnu deponiju. Putem ekološke takse i sada plaćamo troškove vezane za deponije.

Ja sam laički izračunao da je Bikovo dalje od mesta prikupljanja otpada u odnosu na sadašnje deponije, pa će to poskupeti odnošenje otpada?

Smećari koji donose otpad na transferne stanice su kapaciteta 12 do 16 kubika, gde se otpad pretovara u veliki rolo kontejner od 32 kubika, i na taj način se smanjuje transportni trošak.

Regionalna sanitarna deponija bi trebalo da krene sa radom ove godine?

Po sadašnjoj dinamici radova, koji je za sada izvođača radova, do kraja maja trebaju biti završeni građevinski radovi i opremanje deponije. Transfer stanice treba da se izgrade do kraja aprila ove godine, a centri za sakupljanje otpada do kraja marta. Nakon toga sledi proces izdavanja dozvola za probni rad i dozvole za upravljanje otpadom. Prema zakonom utvrđenim rokovima, za obezbeđenje ovih dozvola potrebno je 2 do 3 meseca, što znači , ako se radovi završe po planu, u avgustu mesecu bismo mogli krenuti u testiranje opreme. Testiranje će trajati kratko vreme, oko 2-3 nedelje, i posle toga možemo da krenemo sa probnim radom.

Ovaj rok do kraja maja - to je plan izvođača radova, koji još nije odobren od strane Delegacije EU odn. ovlaštenog predstavnika finansijera (IPA fonda). Novi rok teba da se utvrdi zato što je izvođačima bio dat rok kraja januara, a oni su tražili produženje roka (od Delegacije EU), i čini se da će dobiti produženje bez penala, jer finansijer, EU, smatra da je bilo nekoliko razloga za kašnjenje na koje izvođač radova nije mogao da utiče. To se odnosi pre svega na izmenu Zakona o planiranju i izgradnji, koji je usvojen 2014, nakon čega nekoliko meseci nije bilo podzakonskih akata, i nije mogao da se realizuje ugovor po žutom FIDIC-u. Po našem zakonu, projektanti treba da imaju veliku licencu za projektovanje, a u Srbiji su samo 3 firme imale licencu od koje je jedna bila u stečaju, pa su preostale dve mogle da imaju monopol. Onda se desilo da naši projektanti nisu imali iskustvo u ovim projektima, desilo se da su strani projektanti slali našim projektantima projekat, koji su ga prevodili. Ugovor je potpisan u skladu sa žutim FIDIC-om, i to je ugovor koji obuhvata projektovanje i izgradnju. Takav je bio ugovor i za prečistač. Kod investicija ovog tipa se koristi žuti FIDIC, jer na ovaj način izvođač radova može da ugradi u projekat opremu koju želi da isporuči, stim da isti treba da bude odobrena od strane Nadzora.

Ali ćemo ovde proći, nadam se, bolje nego kod prečistača? Ovo su ipak, za razliku od prečistača, bespovratna sredstva.

Jeste. Dvadeset miliona evra bespovratnih sredstava, što značajno pojeftinjuje izgradnju i opremanje objekata sistema. Ovo je najjeftinija verzija realizacije investicije, s tim da je kao što sam već i rekla, nažalost i najsporija.

Godine 2008. je bio jedan koncept vezan za realizaciju investicije, prema kojem je trebalo stići do određene faze investicije (do faze kada je izabrana lokacija objekata sistema, kada su rešeni imovinsko-pravni odnosi, definisani urbanistički uslovi, obezbeđena lokacijska dozvola i izrađena studija opravdanosti) sa kojim su se stekli uslovi da se objavi tender za PPP (javno-privatno partnerstvo), ili da grad uzme kredit, ili da obezbedimo bespovratna sredstva. Država u tom momentu još nije regulisala zakonom PPP, bilo je nekoliko loših iskustava iz Srbije ali i okolnih zemalja, pa smo od toga odustali. Išli smo na drugi izvor finansiranja, to jest na nepovratna sredstva EU, s tim da ta procedura kada se koriste IPA zahteva mnogo više vremena.

Deluje mi kao napredna papirokratija. Da li zbog toga možemo reći da projekat kasni, da mu dugo treba da se porodi, zbog birokratskih prepreka?

U pitanju je investicija čija je realizacija komplikovana zbog komplikovanih procedura obezbeđivanja neophodnih dozvola i saglasnosti, koja je u slučaju izgradnje regionalnog postrojenja za tretman i odlaganje otpada puno komplikovanija u odnosu na neke druge industrijske objekte.

Dodatno otežava realizaciju investicije činjenica da se radi o investiciji, koja se realizuje od strane sedam jedinica lokalnih samouprava i kod niza odluka je potrebna saglasnost svih skupština opština/Grada regiona. Iz loših iskustava sa drugih projekata, gde je jedan grad želeo da vodi investiciju u ime drugih opština, ovde je napravljeno da se to vodi zajedno.

Treća okolnost zbog koje se ne može meriti sa nekim dugim investicijama proizilazi iz vrednosti investicije, to jest činjenice da je vrednost investicije nešto više od 24 miliona evra, što je dva puta više nego koliko se budžetom Grada Subotica za jednu godinu izdvaja za sve investicije koje se finansiraju iz budžeta.

Takođe, kod izbora izvođača radova i izgradnje objekata je komplikovanija realizacija investicije zbog toga što se investicija najvećim delom finansira iz IPA Fonda, kroz centralizovani sistem, koji podrazumeva da je Delegacija EU u ugovornom odnosu sa izvođačima radova, a ugovor je potpisan po međunarodnom FIDIC ugovoru, kod kojih su procedure takođe komplikovanije, nego kod uobičajnih domaćih ugovora o radovima.

Na komplikovanost investicije ukazuje i sama činjenica da se kompleks regionalne deponije sastoji iz 37 različitih objekata (33 objekta i 4 pod-objekta) i nekoliko tehničko-tehnoloških funkcionalnih celina, a regionalni sistem upravljanja otpadom čini kompleks regionalne deponije, dodatne tri transfer stanice sa centrima za sakupljanje otpada i tri zasebna centra za sakupljanje otpadom, to jest investicija se realizuje na sedam različitih lokacija, na teritoriji Grada Subotica i šest okolnih opština.

Da li sve opštine lepo sarađuju ili neko zateže?

Sve opštine sarađuju, prate investiciju i zbog njih nema zastoja. Pripreme su duže trajale i zbog toga što smo išli na to da se potpiše međuopštinski sporazum opština/Grada regiona, potom smo potpisali ugovor i osnovali regionalno preduzeće isključivo zaduženo za realizaciju investicije.

A lokalna javna preduzeća koja su do sada odlagala otpad? Sarađuju li oni?

Mi smo partneri - oni će raditi isto što i do sada, prikupljati otpad, ali ga neće odlagati blizu urbane sredine, nego će otpad predati nama na tretman i odlaganje.

A u praksi kako ide?

Nismo stigli još do ugovora.

Šta je sa kompostiranjem?

Kompostište će biti u posebnim tunelima, u kojima može da se kompostira čist biorazgradiv otpad (trava, zelenilo), a ima mogućnost i za kompostiranje mulja iz gradskog prečistača. Krajnji proizvod je kompost koji može da se koristi za poboljšanje kvaliteta zemlje. Posebno će biti tuneli za biorazgradiv otpad izdvojen iz mešanog otpada, on nije toliko kvalitetan, ali i on može da se koristi, na primer za prekrivanje tela sadašnje deponije.

Po planu razdvajate otpad već na deponiji. Zašto nema nekog modela razdvajanja već pri preuzimanju. Mislim da sami građani odvajaju...

Pre 20-30 godina su krenuli sa primarnom separacijom otpada u nekim zemljama, na način da su građanima za svaku vrstu otpada dali posebnu kantu. To se sada već menja, jer vremenom su postali veći transportni troškovi, tehnologija za separaciju otpada je napredovala i jeftinije je da se na liniji za separacije razdvaja otpad. Naša linija za separaciju otpada je takva da izdvaja reciklabilni otpad i iz mešanog otpada. Danas je najracionalnije uvođenje sistema dve kante (reciklabilni otpad i mešani otpad), šta je u planu i u našem regionu.

Zašto se investicija realizuje zajednički sa okolnim opštinama?

Kada smo krenuli sa realizacijom ovog projekta, po tada važećoj strategiji, regionalna deponija trebalo je da se gradi za minimum 200,000 stanovnika, jer se došlo do podatka da je onda ekonomski opravdana investicija. Međutim, sa novom strategijom, taj broj će se povećati na 250,000 stanovnika. Uzimajući u obzir navedeno Subotica sama ne može puno toga da uradi, što se tiče tretmana i odlaganja otpada. Moglo je, ali bi to mnogo više koštalo. Ovako se dele troškovi na većoj količini otpada.

Koliko ljudi će zapošljavati regionalna sanitarna deponija?

Biznis planom predvideli smo optimalnu sistematizaciju radnih mesta prema kojoj, kada budemo radili punim kapacitetom, kada se otpad bude prikupljao iz celog regiona, treba da imamo 95 zaposlenih koji će raditi unutar regionalnog kompleksa za tretman otpadom. Za prvu fazu osnivačima ćemo predložiti da nam odobre 83 zaposlena, ali za sada ovo su samo naši planovi. Pre zapošljavanja treba da se obezbede saglasnosti od viših organa vlasti i osnivača, što u današnje vreme racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru i nije jednostavno pitanje.

Šta je sa opasnim otpadom?

Puno toga treba još država da preduzme, što se tiče tretmana opasnog otpada. Mi gradimo lokalne centre za sakupljanje otpada, baš radi davanja mogućnosti za preuzimanje opasnih otpada iz domaćinstava. Tamo građani mogu predati kabasti, zeleni, građevinski otpad, i opasni otpad iz domaćinstva - fluorescentne cevi, akumulatore, otpadna ulja itd. Iz tih centara, kada se sakupi određena količina, zakonom je predviđeno da se godinu dana može privremeno skadištiti, a onda ćemo taj otpad predati preduzećima koje imaju dozvolu za tretman ili odlaganje opasnog otpada. Država treba još puno toga da uradi, apropo lekova, trebalo bi npr. apoteke da preuzimaju nazad; slično i za baterije. Veliki problem kod opasnog otpada predstavlja i činjenica da u Srbiji još nije rešen tretman svih vrsta opasnih otpada, ili neko odlagalište. Na tome radi država, ali još nije izgrađena deponija za opasan otpad, tako da puno toga treba da se izvozi, što nije jeftino.

Da li je možda suština problema u tome što jednostavno proizvodimo previše otpada?

Najbolje rešenje bi bilo da proizvodimo manje otpada - to je na prvom mestu u hijerarhiji upravljanja otpadom. Država i opštine, i svi nadležni bi trebalo da rade na tome da se što manje otpada proizvodi, što opet nije jednostavno pitanje. Deo projekta jeste podizanje ekološke svesti građana i imamo neke edukativne aktivnosti baš u cilju toga da se objasni na koji način bismo mogli racionalnije mi kao građani da upravljamo otpadom, na koji način bismo mogli da smanjimo količinu otpada. Ali treba znati da najveću ulogu u generisanju otpada ipak ima industrija, sa izborom načina pakovanja robe i proizvoda.

Ličnosti: