Svetska ekonomska kriza stiže i ovde!
Danas je održan sastanak u Regionalnoj privrednoj komori kojem su prisustvovali svi predsednici komora Vojvodine. Teme su bile izveštaj o robnoj razmeni AP Vojvodine sa inostranstvom za period januar-septembar 2008. godine i razmatranje i utvrđivanje Plana međunarodnih privrednih aktivnosti za 2009. godinu.
Slobodan Vojinović u svojstvu zamenika Pokrajinskog sekretara za privredu, rekao je:
... Pokazatelji su zaista dobri i zadovoljavajući. Znači ukupan promet Vojvodine je blizu 8 milijardi $. Od toga je 5 milijardi uvoz a 3 izvoz. Normalno tu se knjiže i enregenti i zato je ta razlika tolika. Ono što je bitno i što treba da kaže jeste da se pojavio još jedan broj država sa kojima je Vojvodina u suficitu. Znači do sada su to bile samo zemlje CEFT-e (BIH, CG, Makedonija) a sada se ovde pridružuju Grčka, Ukrajina, Slovenija i skoro čitav arapski svijet. Imali smo roba koji zadovoljavaju standarde, kvalitet,i podvlačim da je gro prometa sem energenata sa zemljama EU. Ono što je još dobro jeste da je to rast blizu 45% u odnosu prethodni period 2007-me. Agrokompleks je nosilac izvoza a na listi uvoza su energenti na prvom mestu ali se pojavljuju i repromaterijali i oprema.
prof. dr Božidar Roca rekao je da su nekoliko njegovih opaski i razmišljana dobro primljena na kolegijum na Ekonomskom fakultetu u Subotici i on ih je i ovde ponovio.
Naša je procena da će ova ekonomska kriza koja je generirana finasijskim poremećajimu svetskim razmerama biti veoma intezivna i jaka da će pogoditi velike poslovne, privredne sistem multinacionalne kompanije , poslovne banke, velike osiguravajuće kuće i investicione fondove.
Ono što je dobro je da takva kriza neće trajati dugo. Prateći ukupnu ekonomiju naše zemlje dugi niz godina, ono što je simptomačino, bio bi sklon da donesem jednu ocenu da mi nismo osećali elementa prosperiteta i intenzivnog razvoja kada je čitav svet bio zahvaćen takvim procesima tako da će nas i ova kriza u većoj meri zaobići. Treći aspekt u posmatranju te naše situacije jeste da vrednost društvenog proizvoda predstavlja samo jednu analitiku jedne ukupne situacije gde je ukupan društveni proizvod u našoj zemlji mnogo manji od ukupnog prihoda srednjih multinacionalnih kompanija. Znači veliki broj multinacionalnih kompanija neće imati problema sa krizom ukoliko imaju rešeno pitanje troškova unutrašnje ekonomije. Mi ovde govorimo kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni o nivou i kvalitetu našeg konkurentskog aspekta , kolko se možemo uključiti u svetske tokove. S tim da apsolutno ne možemo biti zadovlojni. Imamo primer, ja dolazim iz Sombora, kao posledicu privatizacije da je ovo već drugi ciklus kada novi vlasnici u jednoj od najvećih uljara - uljara Sunce, otpuštaju veći broj radnika. I kada je prvi put bilo to je bilo vrlo dramatično i bolno, (otpušteno 200 radnika), a sada treba 80. Znači ta naša privreda još u velikoj meri nosi komunističko socijalistički sindrom koji je u sebi imao kapacitet da nosi veliku količinu neekonomskih troškova. Sada kada su ljudi kupili i uložili velike novce te firme oni nastoje da se obračunaju, bez obzira koliko je to bolno i nikom nije prijatno da se suočava sa pitanjima otpusta i rešavanjem socijalnih pitanja, ali je to u realnoj ekonomiji neminovno jer ukolko to ne povučete takav potez onda će te ubrzo biti prinuđeni da ugasite čitavu firmu ili nacionalnu ekonomiju. Iz tih razloga držim da ono što Vlada ima namere u da preduzima taj Akcioni plan, za koji smo mi u komorskom sistemu čuli od predsednika Vlade g. Cvetovića lično, mislim da imamo jednu takvu vVadu koje spremna tu da ćuti i da bez velike pompe rešava struktirna pitanja koja mogu u narodnom periodu mogu da izazovu i dublje poremećaje u našoj privredi.
Prćić Zoran - Načelnik SBUO je naglasio:
..Da je veoma važno da sve komore artikulišu zahteve privrede da se vrlo brzo reaguju i da se vidi u kom obliku može država da spreči udar. Jer zaista samo naivni ljudi, kao što smo videli kod suseda gde su mislili da se svetska kriza iz Amerike neće preliti na Evropu a samim tim i nas. Prelit će se i na Obalu slonovače a da se neće preliti na Srbiju . Zato mislim da je veoma bitno da se brzo reaguje da se brzo čuju zahtevi privrede i da se još brže proslede ne samo pokrajini, važnije Republici, i da se Država ovog puta brzo meša! Jer mislim da će bez njenog mešanja biti teže prevazići ovo. Naglašavam takođe da mi kao državne trošadžije smanjimo potrošnju i da se ostavimo između ostalog kupovine službenih kola i odlaska na službene ručkove bar jedno dve godine
Bunford Tivadar - direktor Masterplasta:
S obzirom na ovu finasijsku krizu koja zahvata sad pored Amerike celu Evropu. Očekujemo da se to odrazi i kod nas naročito u privredi i to u građevinarstvu u segmetu privrede gde smo mi prisutni. Zato smo doneli nekoliko mera da bi spremno sačekali ovu recesiju. Kao prvo smo obustavili sve akcije prema partnerima. Znači nećemo davati povlastice i rabate osim ako je uplata unapred. Recimo ako je uplata u toku deset dana dajemo 3% stimulansa. Odlučili smo da smanjimo lager ali da kontinuitet snabdevanja i dalje bude na ovom visokom nivou ( dostava narudžbe u roku od 2 sata u bilo koje mesto u Srbiji). Dalje svaki menadžer u firmi treba a pogeda u svom odeljenju gde su tačke gde se još može uštedeti i ako, ne daj Bože, dođe do toga da moramo otpuštati radnike da se vidi bez kojih funkcija ova firma može da nastavi da radi. A najveći korak je u tome da razradimo način da se potraživanja naplate na vreme. U slučaju da neki od partnera ne plati na vreme, razradili smo jedan sistem u šest koraka, kojim možemo pokušati uticati na njega da to on ipak uradi u što kraćem vremenskom roku.
Finansijski direktor LOHERA Adriana Ivanović:
Na žalost, nas je zahvatila svetska ekonomska kriza. Ovog momenta ne mogu reći u kojoj meri. Znači u ovom momentu su u toku pregovori sa našim najvećim kupcem (66% naše proizvodnje - General electric) na koji način će oni preusmeriti i smanjiti obim njihovih narudžbi. U najboljem slučaju ćemo stagnirati. Znači nivo proizvodnje na nivou prošle godine. Prošle godine smo imali 49% rasta, a ove godine je bio predviđen rast od 34%. Kako ćemo završti godinu to je i za nas velik znak pitanja...
