Roberta Bertu sam upoznao na jednom predavanju o Regionalnoj deponiji u organizaciji Arhus centra na Otvorenom univerzitetu, kada je u razgovoru sa predavačem napomenuo cirkularnu ekonomiju, odnosno njene prednosti u odnosnu na linearnu ekonomiju.
Posle toga je u aprilu 2019. održan oficijelni sastanak sa predstavnicima grada i predstavnika Fondacije Rober Šuman, kao i predsednika opštine Kelebija (Mađarska), Jožefa Macka, na kojem je Berta prezentovao projekat: Klimatske promene i očekivane posledice sa temom Budućnost Karpatskog basena: pustinja ili moderno upravljanje vodama? Razgovaralo se o uspostavljanju saradnje u cilju obezbeđivanja finansijkih sredstava iz međunarodnih fondova na principu međuregionalne saradnje između Mađarske i Srbije, odnosno pograničnih mesta iz južne Mađarske i Severnobačkog upravnog okruga. (videti potpisani memorandum kao prilog u dodatku intervjua)*
Berta je pokazao interesovanje za rešenje sanacije jezera Palić i tu je zakačio moju pažnju sa svojim idejama, što je bio razlog da ostanemo u kontaktu. Moja želja, verujem i većine Subotičana, je takođe da se jezero vrati sebi. Tokom niza godina pratio sam razne pokušaje lokalne samouprave da do toga dođe i arhivirao iste ovde na sajtu da se mogu lako pratiti (videti kolekciju članaka - Sanacija jezera Palić. Njegova pojava u tom trenutku učinila mi se kao početak aktivnosti inicijative sa novom idejom, što i jeste bila kada je nastavio sa ispitivanjem mulja u Paliću i Ludošu - https://youtu.be/iW7J1wX8LkE.
I pri poslednjem susretu sa njim spomenuo mi je da će ovih dana imati godišnjicu jednog priznanja koje je dobio kao mladić, pre 25 godina (1995. godine), u okviru konkursa Međunarodne komore mladih - Junior Chamber International za projekat Product Areas, koji je izabran među 150 pristiglih, kao najbolji na temu Razvoj ekonomskog tržišta. I tako, te godine u Glazgovu, njegov projekat je dobio pehar u obliku polarnog medveda - MARKET ECONOMIC DEVELOPEMENT ”WORLD AWARD”, svetsko priznanje za razvoj ekonomskog tržišta.Njegov link na www.linked videti na - https://www.linkedin.com/in/robert-berta-02982041/
-
Pa to bi bila dobra tema, ideja, da te predstavimo sugrađanima?
Dogovor je pao, terasa Hausbrandt cafea, kao dobrom mestu gde može da se uhvati još sunca. Stigao sam nešto ranije i među stolovima sam video još jednu osobu koja se bavila idejom načina sanacije jezera, radivši svojevremeno na Master planu. Pozvao me da sednem za stol.
Berta je ubrzo pristigao. Pozdravili smo se i upoznao sam ga sa dotičnim rekavši da možemo otići za drugi sto, ako želi, ali Berta je rekao da nema problema i tako mi započesmo razgovor koji treba da se pretoči u intervju.
Berta posle kratkog uvoda kreće:
- Godine 1994. smo analizirali stanje na području regije koja obuhvata krug prečnika od 150 km, sa centrom između Subotice-Segedina u gornjoj i donjoj Bačkoj (Slavonija, Baranja (HR), Vojvodina (SR) Délalföld (HU) i Bánság (RO)). Ovo je rađeno u partnerstvu JCI Seged, sa privrednom komorom županije Čongrad, Progres razvojnom agencijom. Ideja je bila kako nastupiti sa svojim proizvodom iz regije na međunarodno tržište. U ovom slučaju, to je zahtevalo prekograničnu saradnju sa Hrvatskom, Srbijom i Rumunijom.
Projekat je krenuo analizom proizvoda koji su se na ovim prostorima proizvodili tokom početka prošlog veka i ustanovljeno je da je na području gornje i donje Bačke, Banata, Bajše i Slavonije najaviše bila zastupljena prehrambena industrija. Regionalno je to izgledalo, recimo kod Makoa - luk, kod Saćmaza breskva, na Paliću paradajz, na Ludašu beli luk. Zadatak je bio u stvari kako sve ove prednosti krajeva spakovati u jednu celinu.
U to vreme odnosi među Srbijom i Hrvatskom još nisu bili u redu, realno se još ratovalo, ali mi smo to pripremali za budućnost. Mir je morao da se desi kad-tad.
Potom u decembru 1995. održan sastanak sa Rumunijom, Srbijom i Mađarskom, i posebno Mađarska - Hrvatska. Na sastanku je Srbiju praktično predstavljao premijer vlade AP Vojvodine.
Ovaj projekat je nazvan po regiji koju smo definisali kao DKMT po nazivima reka koji je čine - Dunav, Kereš, Maroš i Tisa. Na osnovu toga je 21. novembra 1997. u Segedinu ustanovljena Regionalna saradnja Dunav-Körös-Maros-Tisza. Uobičajeni naziv u javnoj upotrebi: DKMT Euroregion.
Članovi su: županije Bács-Kiskun, Békés i Csongrád (Mađarska) Arad, Hunedoara, županija Karaš-Severin i županija Timiș (Rumunija) Autonomna Pokrajina Vojvodina (Srbija) Površina: 71.879 kvadratnih kilometara Stanovništvo: 5,3 miliona ljudi
Hrvati nisu potpisali ovaj sporazum, a tokom vremena su se partneri iz Mađarske okrenuli drugim stvarima, pa sam se ja onda skoncentrisao na svoje planove.
*
Godine 1996. dobijam poziv od predsednika JCI da budem ambasador JCI i da ponudim svoja znanja u obnovi Hrvatske, gde i dan danas imam prijatelje. Moji učenik je bio Krešimir Bubalo, kasnije gradonačelnik Osijeka. Koleginica mi je bila Marija Bulat, sad je Tufekčić, bivša direktorica državne Središnje agencije za finansiranje i ugovaranje programa i projekata Europske unije (SAFU).
Od 1997-2004 bio sam generalni zastupnik firme De Foche iz Belgije i Boters iz Holandije, jedne od najvećih fabrika proizvođača staklenika, zimskih bašti, za proizvodnju cveća i povrća najsavremene tehnologije VENLO III. VENLO je staklenik koji pokriva velike površine na jeftin način. Savršen je za uzgajanje povrća i biljaka ili kao prostorija za uzgajanje u baštenskim centrima. (https://www.deforche.be/en/solutions/production-greenhouse)
Na teritoriji Mađarske i Hrvatske za to vreme se pod mojim nadzorom I pripremom pokriva više od 50 hektara ovih konstrukcija, veličine od 5000 m2 - do 4 hektara, koje su u funkciji do danas.
Naš tim je od 2004. radio i u Bosni i Makedoniji, bili smo u saradnji sa USAID kao i sa Norveškim fondom, koji je davao grantove za međuregionalnu saradnju.
Tako da sam od 2005 -2008. radio u Makedoniji kao savjetnik ministra poljoprivrede, najviše u Strumici, na primeni staklenih bašti, za proizvodnju poljoprivrednih proizvoda. Vino, valej ovce i povrće su bile brendovi sa kojima je Makedonija mogla da uradi nešto. Kao rezultat ovog rada, Makedonija je 2008. godine izvezla 200 000 tona mladog kupusa. Taj program i dan danas živi sa time da se proizvodnja podigla na dvesta do trista hiljada tona koji se izvozi na sever Evrope.
Nakon toga, primio sam međunarodni poziv od IPCC UN-a 2008. (Međuvladin panel o klimatskim promjenama Ujedinjenih nacija) vezano za Product Areas. „Međunarodni Cluster za ntegraciju prehrambene industrije“ uz preporuku i pokroviteljstvo Fonda „Velike Princeze Norveške“ za razvoj i praćenje programa IPCC VAHAVA programa - Međunarodna strategija klimatskih promena pod nadzorom UN-a na Balkanu i deset zemalja Karpatskog basena.
Ovo područje je idealno za prehranu, život i korišćenje obnovljive energije u održivom sistemu. Analize pokazuju da se od mogućnosti korištenja termalne vode za sada koriste sa manje od pola procenta.
Misija firme Product Areas Cluster na ovom projektu je da u ovim zemljama pripremi programe koji bi smanjili negativne efekte klimatskih promjena, kao i razvoj i praćenje programa HAVARIA (Planiranje vanrednih situacija). Procena životne sredine, održivo upravljanje vodama, domaći uticaji globalnih klimatskih promena i odgovori na Balkanu. (Pomaže u inoviranju obnovljivih izvora i CO2 neutralnih izvora energije, stvaranjem povoljnog okruženja za proizvodnju hrane korišćenjem istih uz primenu modela cirkularne ekonomije)
*Ime „Berta Robert“ pominje se u radu o ekonomiji energetike, održivim energetskim sistemima, troškovima obnovljivih izvora energije otpremljenom u Academia „Intelligensen mukodo onfentarto uveghaz (Agraragazat 2011)“. 6.492 rada o Academia-u ( videti drugi prilog u dodatku intervjua - na mađarskom jeziku)
2015. godine EFS bio je uključen u program OBAMA GREEN WORD ličnom intervencijom ex-predsjednika SAD Barack Obame kada je prezentovao program pred senatom.
-
Trenutak, Obama!? Od kuda ti u vezi sa Obaminim programom?
-
Kako? Pa ovako..
6 Novembra, 2014 Haiti je udario uragan i načino velike štete i pri tome je blizu dvesta hiljada stanovnika postalo izbeglicama koje su bile smeštene na Floridi.
Senator Anitere Flores, takođe ex JCI, koju lično poznajem, dala je tada predlog predsedniku, isto veza preko JCI, da se izbeglice vrate na Haiti, ali edukovani za rad sa programom EFS koji bi se tamo primenio i koji bi im omogućio kvalitetniji život. EFS DUCK FISH RICE program posebno je modelisan za klimatske uslove karibske zemlje.
Kasnije sam dobio pismo od Obame vezano za ovaj projekat.
Od 2018. godine EFS tehnologija je zvanično pokrenuta na Haitiju na Karibima, i u Zimbabveu.
Želja mi je da na teritoriji DKMT EUREGIJE, gde sam dobio svetsko priznanje za razvoj ekonomskog tržišta, odnosno u mome rodnom gradu Subotici, uvede ova tehnologija kroz predlog projekta Srbija EU Subotica Zeleni grad (službeno sam donirao uvođenje EFS, tehnologije kao i KNOW HOW u naš grad)
Ove osnovne činjenice su RAZLOG uspostavljanja prekogranične saradnje u DKMT Euroregionu (odnosno jedne mikro regija severne Bačke Subotica (Srbija) i južne Bačke Tompa Kelebija i južne Bačke Homokhatsag Naturpark sa 12 naselja u Mađarskoj 30 km od granice) sarađivale su s ovim memorandumom o razumevanju kako bi istražile problem i razvile zajednička rešenja.
-
Ovo je prilično komplikovano, molim te, pokušaj da malo pojasniš EFS, šta je to i kako funkcioniše?
-
Ovako - EFS stoji za - Energy Farm System koji je stvoren tokom 25 godina tehnološkog razvoja, a u toku je akreditacija istog u 40 zemalja UN. EFS system je delo inžinjerskog tima organizacije Product Areas Cluster koja je tokom perioda od 2008-2018. dobila ponudu za korištenje najnovijih patentiranih tehnologija. Tako da je analizirano preko deset hiljada modela rešenja raznih tehnologija cirkularne ekonomije gde su posmatrane pozitivne i negativne strane istih, da na kraju ostane stotinu odabranih kao najbolja rešenja za naše potrebe.
U prilogu šema jednog EFS-a.
Od 2010 godine Board SILK Road-a je zainteresiran da EFS sistem na potencijalnim mestima budućeg Puta Svile formira samoodržive oaze.
Prve korak EFS u Subotici čini na leto 2019. kada na molbu mog osmogodišnjeg sina Benedeka da uradim nešto oko vode u bazenu foke ZOO Palića, jer on ne može da vidi svog "najboljeg prijatelja". U dogovoru sa Gradom Subotica inžinjeri Product Areas Clustera EFS tehnolgije izvršili su rekontrukciju prečistača vode pored bazena i ugradili svetski patent autora Zoltan Nađa - AQUADAIMOND tehnologije - odnosno prečistač pitke vode
Slični sistemi već desetak godina rade u Vietnamu gde iz reke Mekong prave pitku vodu. Detalj o akciji kod bazena možete videti ovde -
https://www.subotica.info/2019/09/05/foka-postala-vidljiva-za-posetioce-...
2019-te stručni tim EFS systema - organizacije Product Areas Cluster je posle 24 godine analizirao prilagođavanje poljoprivrede promenljivom tržištu i klimatskim promenama DKMT EUROREGIJE (Osijek-Subotica-Tompa Green city) implementacijom proizvodnje energije i hrane u kružnoj ekonomiji sa sistemom EFS. Odnosno, koje korake razvoja je potrebno da ova regija preživi teškoće nadolazećih klimatskih promena. Znači dati koncept rekonstrukcije ove regije kroz planiranje vanrednih situacija, procenu životne sredine, održivo upravljanje vodama, i dati odgovor za program Međunarodna strategija klimatskih promena na Balkanu i deset zemalja Karpatskog basena.”
U decembru 2019. kao Predlog strategije za period 2020-2027 predao sam dokumentaciju odgovarajućem organu u EU.
Moguća rešenja za rehabilitaciju i biodiverzifikaciju upravljanja vodnim resursima kroz unapređenje ekološkog statusa područja između Dunava i Tise 2019 decembru kao predlog Strategije 2020-2027 Osnovica programa spajanju kanalskom mrežom Dunava preko jezera Palić u Tisu, prekogranična saradnja sa Mađarskom. Cilj je da se preko peščanog zahvata između Dunava i Tise postojeći kanali prošire i spoje, pod uticajem klimatskih uslova ovo među granično područje je naglo krenulo da se isušuje i pretvara u pustaru. Realizaciom ovoga projekta dobiće se od 25 miliona kubnih metara vode koja će se iskoristiti za rehabilitaciju staroga potoka Kireš koji se ulivao u Ludaško jezero. Rešavanjem spajanja kanalske mreže vodu bi uveli u Palićko jezero i nakon toga postojećim kanalom ka Tisi da vodu vratimo u dalji tok.
Po tačkama to bi ovako izgledalo
Implementacija složenog regionalnog razvojnog sistema 6u1 EFS tehnološkog rješenja
Projekat obezbeđuje rešavanje 6 problema u jednom:
- Upravljanje klimatskim uslovima i vodama
- Nadoknađivanje nedostajuće količine voda u površinskom sloju
- Osiguravanje navodnjavanja poljoprivrednih površina
- Biodivezifikacija rekonstrukcija životne sredine implementacija nestalih vrsta ptica i ribe
- Implementacija prirodnoga eko sistema uvođenjem autohtonih domaćih životinja
- Eko turizam, (Rehabilitacija slanog jezera u okolini Subotice, rehabilitacija plavnih područja u okolini Bezdana)
**
- Dalje, šta je urađeno?
Predati plan, Predlog strategije za 2020-2027, odgovarajuća instanca EU u Briselu, je prihvatila i isti uklopila u plan Strategija EU-a za biološku raznolikost do 2030 koji je stupio na snagu 20.05.2020.
-
I sada?...
Znači, moramo se odlučiti između: budućnosti, gde okolina može da postane pustinja ili da počnemo da radimo na savremenom načinu upravljanje vodom ?
Ako nekome pokažemo slike peščanih dina na granici Fulophaze bez natpisa i komentara, sigurno je da će nam prvo na pamet pati Sahara. Ipak, fotografije koje dočaravaju vreli pustinjski region južnog Tunisa nisu u severnoj Africi, već na 60 km od Subotice!
Gornje fotografije prikazuju preobraženi pejzaž u južnom delu grebena između Dunava i Tise. Mesto nekadašnjih ribnjaka Kelebia u Mađarskoj sada je zeleni pašnjak 15 km od Subotice.
U stvarnosti, praktično rešenje problema zahteva međunarodnu pomoć uz direktno učešće UN-a i EU. Važnost slučaja opravdana je s jedne strane budućim preživljavanjem i egzistencijom gotovo 3.000.000 ljudi koji žive na peščanim dinama, s druge strane postojanjem jezera i ribnjaka Kelebije i s treće strane snabdevanje svežom vodom jezera Palić-Ludas.
Na osnovu istraživanju i analiza organizacije Product Areas Cluster, ovo područje moglo bi biti jedna od prvih žrtava klimatskih promena u EU. Ove peščane dine, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) proglasila je polupustinjskim područjem !!!
Prognoza za 2030. Dezertifikacija, degradacija zemljišta, suša
-
168 zemalja širom sveta je pogođeno dezertifikacijom i degradacijom zemljišta
-
Svake godine nestane približno 20 miliona hektara plodne zemlje (23 ha u minuti). usled suše dezertifikacije I degradacijom zemljišta
-
Skoro milijardu ljudi pati od nedostatka odgovarajuće ishrane
-
Predviđa se da će globalna proizvodnja hrane padati za 2% svake decenije
-
Gubitak proizvodnje hrane usled degradacije površine do 2030. godine 8%
-
74% onih koji žive u siromaštvu žive u degradiranim područjima
-
U roku od 10 godina, svaka treća osoba će živeti u području pogođenom vodenim stresom.
**
Berta zaključuje:
Preostalo nam je 5 godina da delujemo i preduzmemo ozbiljne mere da se ovo ne desi i da zaustavimo odnosno preokrenemo proces. Alternativa je da budemo posmatrači kako se ovaj prostor pretvara u stanište za Beduine i kamile kao prevozna sredstva!
