Prof. dr Boško Kovačević je profesor sociologije i poslovne etike na Univerzitetu “Singidunum”. Pored naučno-istraživačkog rada, bio je na visokim političkim funkcijama u bivšoj Jugoslaviji i Vojvodini do 1988. godine. Jedan je od začetnika civilnih ideja i organizovanja na ovim prostorima, od 1990. godine. Dugogodišnji direktor razvoja Otvorenog univerziteta u Subotici. Autor je više knjiga: Trijumf i obmana, Sunovrat i obzorja, Raspad i rađanje, Etnicitet i civilitet, Pokidana jedra - etnizacija politike, i Vera i uteha, povodom koje i razgovaramo.
Kome bi ova knjiga mogla biti korisna?
Pretpostavljam da ova knjiga, na neki način, smanjuje proizvoljnost i jednostranost u etiketiranju i dezavuisanju ovih religijskih organizacija i građana, u javnosti. Inače u poslednje gotovo dve decenije zaista je bilo mnogo i nepotrebno neozbiljnog difamiranja ovih organizacija i proglašavanja Subotice za "leglo" satanizma, egzorcizma, militantnog okultizma i sl. To su zdušno radili političari, državni službenici i mediji. To mi nismo utvrdili, niti smo pak utvrdili organizovano postojanje ovakvih religioznih praksi. Bilo je pokušaja, ali se one nisu "primile", niti pak organizacijski utvrdile.
Na koji način vera i religijska praksa utiču na jednu savremenu zajednicu?
(Post)moderna društva očito donose umnožavanje religijskih praksi, hteli to mi ili ne. Individualizam i pluralizam kao eminentna obeležja ovih društava zazivaju poštovanje različitosti, a to znači i identitete koji izviru iz multietničkosti građanina. Po mom nalazu u ovom istraživanju gotovo sve instalirane religijske prakse, sem tradicionalnih religijskih organizacija (SPC, RKC, IVZ) su multietničke.
Zbog čega dolazi do buma novih religijskih pokreta?
Građani, kada to postaju od plebsa, naroda, naciona naprosto traže i tu vrstu identiteta. Oni imaju potrebu da se potvrde a to doista mogu u novim religijskim pokretima, jer su brojčano male, nisu preterano hijerarhizovane jer neguju jednu duhovno/religioznu osnovu, koja se meša u "New Age" ideologiji. Ovo ne znači da i u ovim organizmima nema manipulacije, golih interesa, "kontrole uma" i "ispiranja mozga", ali ova vrsta patologije nije toliko identifikovana, ona nije dominantno izražena kod utvrđenih religioznih pokreta u ovoj sredini.
Koji su bili motivi autora da se posveti istraživanju religijske prakse u Subotici?
Mene su nadasve zanimali društveni procesi koji dolaze sa modernizacijom ovih prostora. Mi smo tu tek u početku. Ali je ovo istraživanje pokazalo da se već srećemo sa 18 novih religioznih pokreta, koji su eminentno proizvod modernizacije. U Subotici su oni daleko prisutniji nego u drugim sličnim sredinama u Srbiji. Sve je to u povoju. Recimo, ovde se radi o do 3% stanovništva koje sada participira u ovim religijskim praksama.
Šta još treba da se istraži ili koji su to izazovi pred autorom/zajednicom na ovom polju?
Ovo istraživanje je izdiktiralo da se ozbiljno uđe u permanentno sagledavanje i praćenje novih religioznih pokreta. Sada je to na nivou evidencije. Dakle, potrebno je veoma konzekventno i pažljivo pratiti ove društvene realitete, koji nisu isključivo religijski, već miksaju i profane duhovne sadržaje (zdravlje, kvalitet života, novi oblici socijalnog udruživanja i sl.) Na tom fonu imam ambicija i planova da se bavim ovim fenomenom narednih godina.
Neka zanimljivost vezana za istraživanje?
Možda je zanimljivo da u ovoj sredini, koja je i te kako bila izložena raznim nacionalističkim izlivima, nismo utvrdili, sem u jednom slučaju da je vernik bio isključen iz religijske organizacije zato što je ispoljavao nacionalizam.
