Povodom dokumentarnog filma "Bloody Business" razgovaramo sa autorom, a to je Darko Bačlija (20), predstavnik udruženja vozača rolera u Subotici.
(Pošto se i ja zovem Darko, onda će kuriozitet ovog intervjua biti taj da Darko ispituje Darka.)
Darko: Pored naslova, "Bloody Business" koji smo slobodno i poetski preveli u "Krvavo zadovoljstvo", uz film je dopisano i "dokumentarac o rolerblejdingu". Šta je rolerblejding?
Darko B: Može se reći i extreme ili aggressive inline skating. Kao sport, prvi put se pojavio novembra ’93. u Americi. Do danas je prerastao u nešto mnogo ozbiljnije od onoga što je bio nekad.
Razlikuje se od obične vožnje u tome što se ne vozi po betonu nego po šipkama, ivicama, a posebno gelenderima. Sport nosi dosta povreda i veoma veliki rizik. Sportom se bave sve generacije, bez obzira na pol.
Postoje i takmičenja. Održi se dva do tri takmičenja godišnje. Zadnje takmičenje je bilo u Beogradu, vozio se street. Od Subotičana, ja sam uzeo drugo mesto, a prvo mesto pripalo je Slaviši Živkoviću iz Beograda.
Zadnjih godinu i po dana se i kod nas dosta razvio sport, primili smo dosta novih članova. Samo agresivnih ima 27. A običnih roleraša, stotine.
Uprkos tome, i dalje je malo manje poznat nego u okolnim, normalnim zemljama, nemamo adekvatne uslove za sport, ne postoji park.
Da ne bude zabune, postojao je park, ali nema prostora za vežbanje. Trik se prvo uvežba u parku, pa se tek onda radi na ulici. Street i park, tako se zovu kategorije, u parku se vežba a na ulici (street) se pokazuju skilovi (od skill: veština).
Darko: Tvoj film počinje nekom porukom činovnicima opštine.
Darko B: Film je snimljen sa namerom da skrene pažnju Opštini kako bi nam pomogla i omogućila adekvatne uslove za vožnju. Dovoljno bi bilo samo da nam izbetoniraju 40 kvm (5 x 4 m) prostora i da nam rekonstruišu stare sprave, to jest, da se zamene šperloče na konstrukcijama, što iznosi neku smešnu cifru za opštinski budžet. Mi bi time bili više nego zadovoljni.
Darko: Pa zar nemate neke sponzore da vam pomognu?
Darko B: Sponzora nema, Sport je kod nas samofinansirajući. Ne postoji nijedan skejt šop, ne postoji distributer koji bi gurao neke talente.
Darko: Tako ste na neki način prisiljeni da rolate po ulici? Nije li to opasno? Nećete li tako upropastiti (krvavo) stečenu opštinsku i javnu imovinu?
Darko B: Ne može da se pokvari, naši delovi su od plastike i ne mogu da upropaste ovu imovinu. Može eventualno farba da se skine, ali retko gde ima farbe.
Darko: Ali ljudi negoduju...
Darko B: Nisu navikli pa im se ne sviđa. Već u susednoj Mađarskoj su te stvari sasvim normalne.
Darko: Sad ću ja da nastavim kao neki matorac: a neće li se neko od vas povrediti?
Darko B: Postoji zaštitna oprema, nabavljamo je u Segedinu, to je najbliže. Normalno je da početnici koriste zaštitnu opremu. Posle neko koristi neko ne, na sopstvenu odgovornost. Nekom smeta, pa ne koristi. U filmu nismo koristili zaštitnu opremu zbog atraktivnosti samog filma.
Darko: Ok. Ispričaj mi još nešto o filmu.
Darko B: Film traje 32 min, sniman je tokom 2007. godine u Subotici, Bečeju, Somboru, Kanjiži, Segedinu... i
predstavlja sekcije najboljih vozača iz Subotice.
Film se može nabaviti na telefon 064 612 58 05 i košta 300 din. Šta još reći osim da 30% od ukupne prodaje filma ide u dobrotvorne svrhe, za decu iz Kolevke.
Blog subotičkih ekstremnih roleraša je na: http://www.elite024.com
