Stipan Milodanović, nezavisni filmadžija i samostalni hazarder, 17, 18 i 19. januara (početak predstava u 20h), u Art bioskopu "Lifka", predstavlja retrospektivu najinteresantnijih filmova sa subotičkog festivala JFJF.
Darko: Eh, prošlo je već 10 godina od poslednjeg i zadnjeg JFJF. A šta je JFJF?
Stipan: Jugoslovenski Festival Jeftinog Filma je bio značajan alternativni kulturni događaj na razmeđu dva veka u kojem se osećala jedinstvena kreativna energija prisutnih učesnika, gostiju, publike i organizatora. Dobija se JF "alhemija" kada se na jednom mestu, u skromnim uslovima, okupe autori niskobudžetnih - kratkih - amaterskih - alternativnih filmova, strip crtači, muzičari i filozofi raznih vrsta.
Darko: Zašto ga više nema i šta je ostalo nakon JFJF? Ima li zaostavštine?
Stipan: Zato što je verovatno bilo bolje prekinuti JF dok sigurno valja, nego ugroziti ostvareno time što bi se preobrazilo u svoju suprotnost ili propalo u pokušavanju da ostane to što treba da bude. Svakako su filmovi i uspomene, nakon najmanje deset godina, pokazali da sve više vrede kako su stariji.
Tragovi festivala su dovoljno jasni da se možda neko jednom njima vrati na taj put, ali znam da se ćorsokakom ne može daleko stići.
Darko: Prva godina JFJF bila je godina bombardovanja i pomračenja sunca. A kakvi su se filmovi proizvodili, i kako?
Stipan: To je bila ipak druga godina festivala...
Darko: Onda, druga godina JFJF bila je godina bombardovanja i pomračenja sunca. A kakvi su se filmovi proizvodili, i kako?
Stipan: ...mada je zato važna jer je pokazala da je i sam JF kreacija. Dakle, pored izuzetne filmske produkcije kao povoda za održavanje festivala i u najtežim uslovima, moram podsetiti da je postojao festivalski duh, i čini se da je to ono što ljudima nedostaje. Taj duh je bio očigledan u najboljim filmovima, pa se može reći da su se proizvodili filmovi puna duha. A to je sve zato tako bilo jer su zapravo ljudi imali duha...
Darko: Sećam se da je tada bilo "problematičnih filmova", da su se neki ljudi bunili "kako to može"? Kako ti filmovi izgledaju danas, odolevaju li zubu vremena?
Stipan: Bilo bi preterano reći da je svaki film bio remek delo, ali mislim da nije preterano reći da neki filmovi jesu upravo to bili. Imam načelno mišljenje da ne bih raspravljao o ukusima ako ne postoje uslovi za to, ali ova retrospektiva može poslužiti i kao naučni eksperiment i pokazati nam kako u istinskoj umetnosti duh ima snage da ga vreme ne pobedi. U datom trenutku ljudi procenjuju svojim aršinom šta im valja, na šta imaju pravo, samo da ne nameću silom svoj sud drugima.
Darko: Ko je sve tu učestvovao, gde su ti ljudi sada?
Stipan: Neki su nešto uspeli, a neki su čak i propali, mada je većina valjda ostala bar normalna. I nekada sam mislio da su opšti uslovi za život i rad bili takvi da nisu pružali pravu mogućnost mladom čoveku, pa su u JF-u imali svoj kutak. Za slobodu nije neophodan luksuz pa je jeftinoća bila spas...
Festival je bio šansa svima nama da se upoznamo međusobno, i uvek će biti lepa uteha da nam se bar to dogodilo.
Darko: Kako smo to onda mogli da organizujemo?
Stipan: Bar na ovo jedno pitanje ne bih davao konkretan odgovor. Ima ona izreka - "mladost-ludost".
Je l dosta?
Treba znati stati.
(fotografije: iz Stipanove arhive)
