U Subotici se retko dešavaju stvari koje su u koraku i dosluhu sa vremenom, pa ni to ponekad nije ljudima dosta, naročito kada se radi o relativno "mladoj" umetničkoj formi. U pitanju je Butoh, a organizacija koja će ovom jedinstvenom prilikom voditi radionicu u Subotici je "Nektan Art", pod pokroviteljstvom Kancelarije za mlade Grada Subotice, a uz podršku umetničke organizacije "Urlik". Kad smo kod menjanja svesti i granica, kao i osnovnih informacija o ovoj besplatnoj radionici (uz prijavu), zamolio sam vođu radionice Marca Nektana, koji je iscrpno odgovorio na moja pitanja, u nadi da ovo neće ostati samo prazno slovo na papiru;
1) Najpre bih te zamolio da se predstaviš, u tvoje lično ime i da predstaviš organizaciju koju predvodiš.
Moje ime je Marco Nektan, multimedijalni umetnik, prvenstveno igrač i koreograf, a uz to i vizuelni umetnik, umetnik performansa i autor. Već dvadeset godina se bavim igrom od koji poslednjih 10 sam posvetio performansu, savremenom teatru umetnosti Butoh.
Osnivač sam Teatra “Nektan art”, koji zvanično postoji godinu dana, i koji se prvenstveno bavi Butoh i ritualnim teatrom. Za ovih prvih godinu dana imali smo preko 30 autorskih performansa i nastupali u zemlji i inostranstvu. Trenutno, teatar se podvojeno nalazi u Beogradu i Berlinu, ali smo otvoreni za rast i proširenje u drugim zemljama i gradovima, intenzivno na tome i radimo.
2) Predstavi koncept Butoh-a i otkrij nam zašto si odabrao ovaj specifični vid teatra?
Butoh je izvođačka umetnost koja se nalazi između ostalih umetnosti. Butoh je teatar, igra, performans, vizuelna umetnost i - ništa od toga. Glavna tehnička tačka je biti između, biti u 'međustanju' – što se odnosi na izvođače, pa tako i na sam koncept ove jedinstvene umetnosti. Nastala je u Japanu pedesetih godina prošlog veka, kao posledica posleratnih dešavanja, crpeći inspiraciju iz poluuništenog društva. Koren Butoha, bez obzira na mesto nastajanja, leži u nemačkoj ekspresionističkoj škoji igre, posebno u učenju Meri Vigman i Rudolfa Labana. Ono što izdvaja Butoh od ostalih umetnosti jeste što pokret i izvođenje dolazi iz dubina umetnikove duše, duboko ispod nama poznate povšine. Često umetnici butoha kažu da “mi ne igramo, mi bivamo igrani”. Naime umetnik tehnikama meditacije i pokreta ulazi u 'među'-stanje, istražujući podsvest i pušta telo da igra prirodno, kanališući sve ono iz dubina, što nosimo našim rođenjem. Nekada je to groteskno. Umetnik mora da isključi svoj ego u potpunosti da bi igrao Butoh. Tako Butoh spoznaje novi vid estetike, prelazi ustaljena pravila i granice, govoreći da je sve lepo na svoj način. Umetnik šeta između svetova, dimenzija, transformiše sebe u drugo biće, govori skrivenim jezikom i istražuje večnost. Ova poslednja rečenisa opisuje upravo razlog zašto se bavim ovom umetnošću. Posle Butoh-a sve ostalo izgleda površno, ograničeno, a ja kao umetnik, i ljudsko biće težim ka ultimativnoj slobodi. Butoh je iskustvo koje menja život iz korena!
3) Koja su tvoja lična iskustva u približavanju Butoh-a široj publici? Uz bezbroj nastupa, izdvoji neki koji je ostavio na tebe najdublji utisak.
Iskustva su raznolika. Kada kreiram neki performans trudim se da ostavim moje telo transparentnim i povežem se sa publikom i prostorom. Na taj način publika koja posmatra performans u meni reflektuje svoju sopstvenu duboku stvarnost i tako je iskustvo svih individualno. Mislim da je domaća publika ista kao i u inostranstvu – ovo je i dalje sve dosta novo, novo za čitavu ljudsku kulturološku evoluciju. Na nama je da edukujemo publiku i menjamo društvo, težimo ka mnogo kvalitetnijem i društvu otvorenog uma. Ako mislite da ste prilično otvoreni, u Butohu otkrivate koliko ograničenja imate... Publici treba vremena... Kod nas je pitanje pristojnosti veći problem od iskustva – umetnici tragaju za većom zahvalnošću od strane publike, a to često nemamo ovde. Naša publika smatra da sve što je strano je bolje od domaćeg i tako ignoriše naše radove; dok u Berlinu publika posmatra i daje šansu svima, na nama je da iskoristimo šansu, što smo i učinili, uz divne rezultate. Izdvojio bih ipak subotičku publiku sa oktobarskog Urlika kao odličnu, i najpribližniju onoj u Berlinu. Zaista divne osećaje nosim iz Subotice, zato se sada vraćam...
Što se tiče naših radova izdvojio bih „Nigoda Mokša“, zbog kvaliteta izvođenja, koji smo izveli u beogradskom Drugstore-u, svakako „White fire“ koji smo izvodili na više festivala u zemlji, i nezaboravni „Verlorene Götter“ (Izgubljeni Bogovi) koji je izveden na Berlinskom zidu, i koji je nekako najavio čitav haos sa izbeglicama, kasnije.
4) Uskoro će biti održana prva Butoh radionica u Subotici, šta možemo očekivati od programa što ste pripremili?
S obzirom da radimo prvi put u Subotici, pokušaćemo da dotaknemo dobar i bazičan deo tehnika ove umetnosti, zato i radimo intenzivno 3 dana. Bavićemo se specijalnom Butoh meditacijom i disanjem, specifičnim Butoh hodom i transformacijom tela koja će pomoći da brže uđemo u 'među'-stanje kako bi dalje istraživali. Istraživaćemo skrivene delove tela i duha, kanalisaćemo vibracije prostora i dimenzija, i kroz improvizaciju pokušati za ovo kratko vreme da kreiramo neki mini-performans – koga ćemo izvesti intimno, a ko zna možda jednog dana u skorijoj budućnosti i izvedemo pred publikom. Mogu se očekivati razna čuda, sve je moguće...
5) Šta bi želeo sa poručiš mlađim generacijama, nesviknutim na moderne i avangardne izričaje u umetnosti?
Smatram da mladi ljudi treba da tragaju za slobodom u svakom smislu i time unaprede ovo postojeće društvo. Bili oni umetnici ili ne, jedini opstanak nam je ako prihvatimo posebnost i razlike i u isto vreme ih slavimo. Život nema pravila; kada se oslobodimo svih pravila, tek onda vidimo kako je svet čudesno mesto i kako nam treba 100 života da bismo uživali u svemu. Mladost može trajati dugo, ako promenimo sopstvenu percepciju, ako pustimo ego i oslobodimo duh da leti.
- razgovor vodio Desya Lovorov -
