Pravilno postavljene preko lica, maske kao jedna od osnovnih mera u prevenciji širenja COVID -19 sprečavaju kapljično širenje virusa, međutim stručnjaci upozoravaju da zapostavljanje nege lica ispod maske može dovesti do značajnih posledica po kožu. U nastavku vam donosimo konkretne predloge kako da sačuvate kožu lica, dok istovremeno čuvate svoje zdravlje.
Dr Ivana Ilijin iz Zdravo Meda MediGroup u Subotici navodi da je nega kože jako bitna, imajući u vidu da višečasovno nošenje maske može izazvati brojne posledice ukoliko lice nije adekvatno zaštićeno.
”Kontinuirano trenje koje nastaje usled pomeranja maske i aktivnosti mišića lica, prisustvo toplote i vlage, zatvorena sredina – sve to predstavlja odličan teren za bakterije, viruse i parazite koji mogu usloviti pojavu oštećenja površinskog sloja kože, odnosno epidermisa. Ekskorijacije, suvoća kože, svrab, peckanje, crvenilo, pojava sitnijih bubuljica i gnojanica (akni) mogu se pojaviti, posebno ako se maske koriste u dužem periodu”, navodi dr Ilijin.
Čistite lice blagim sredstvima
Prema rečima dr Ilijin kako biste sprečili nastanak navedenih promena, od velike važnosti je da vodite računa o sredstvima kojim tretirate svoje lice.
”Važno je adekvatno čišćenje kože lica, ujutru i uveče, blagim formulacijama, bez sapuna i mirisa, najčešće u vidu micelarne vode. Nakon toga, potrebno je naneti odgovarajuću hidratantnu kremu, koja sadrži ceramide, koji jačaju barijernu funkciju kože I smanjuju gubitak vlage. Ukoliko su na koži lica izraženiji znaci suve kože u vidu perutanja i crvenila, savetuju se hidratantne kreme sa ureom”, smatra dr Ilijin.
Posebne smernice za muškarce i žene
Kada je u pitanju upotreba šminke za korekciju tena, doktorka savetuje blažu formulacije u vidu toniranih BB ili CC krema. Sa druge strane, muškarcima koji nose bradu ili brkove, savetuje se da pre stavljanja maske na lice koža obrasla dlakom bude potpuno suva.
”Ukoliko, i pored sprovođenja adekvatne nege, promene na koži lica i dalje perzistiraju, indikovano je obratiti se nadležnom dermatologu, koji će ordinirati odgovarajuću medikamentoznu terapiju”, naglašava Ilijin.
Obratite pažnju na materijal od kog je izrađena maska
Iako je maska za lice postala sastavni deo svakoga od nas i sve više je doživljavamo kao modni detalj, pa tako često više obraćamo pažnju na njenu boju ili dezen - umesto toga na prvom mestu bi trebao da nam bude materijal od kog je izrađena.
”Zaštitna maska za lice, trebalo bi da bude izrađena od neškodljivog materijala, koji ima bar dva sloja: unutrašnji, hipoalergijski sloj, koji prijanja na kožu lica i spoljašnji sloj koji ne apsorbuje vlagu iz spoljašnje sredine. Ukoliko su maske izrađene od tkanine, ista bi trebala da bude mekana i otporna na visoke temperature tokom pranja. Važno je pravilno odložiti masku koja će se opet koristiti”, savetuje dermatolog i navodi da je važno izbegavati upotrebu jačih dezinfekcionih sredstava za pranje ili potapanje maski i odeće, jer mogu da izazovu pojavu intenzivnog kontaktnog dermatitisa.
Pored kože lica, zaštitite i kožu vaših ruku
Pored zdravstvenih radnika, i radnici u trgovinama, šalterski službenici, vozači, prosvetni radnici, mogu da imaju poteškoće sa iritacijom kože lica usled nošenja zaštitnih maski i kože ruku zbog čestog pranja ruku i upotrebe dezinfekcionih sredstava.
”Kada je u pitanju koža ruku, uvek se savetuje što češće pranje ruku, po mogućstvu sindetima (koji štite hidrolipidni sloj kože), kao i nanošenje hidratantne kreme za ruke bogate ceramidima i sa određenim procentom uree dva do tri puta u toku dana”, zaključuje dr Ilijin.
Povezanost infekcije izazvane virusom COVID-19 i manifestacija na koži
Dosadašnja saznanja, upućuju da nije moguće uočititi promene na koži koje su specifične za ovaj virus. Najčešće opisivane promene su poput makulopapuloznog egzantema (osipa), što je karakteristika i mnogih drugih virusnih infekcija koje se mogu manifestovati i na koži. Takođe, evidentirani su slučajevi kod kojih se promene na koži javljaju sa različitim stepenom latencije, nakon prvih simptoma infekcije ovim virusom, kao što su: temperatura, kašalj, otežano disanje, gušobolja, malaksalost. Treba istaći, da su se promene na koži retko javljale istovremeno ili u prodromalnoj fazi infekcije i manifestovale se kao urtikarija (koprivnjača), vaskulitis i purpura (upale krvnih sudova kože), makulopapulozni ili papulovezikulozni egzantem (osip koji se manifestuje pojavom crvenih pečata, bubuljica i plikova na koži). Na kraju, prijavljeni su i slučajevi kod kojih su postojale manifestacije na koži kod COVID - 19 pozitivnih pacijenata, a bez ikakvih opštih simptoma infekcije ovim virusom.
